Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 80

Суштина поетике | часопис за књижевност Себе оковах чежњом и неверицом да су године ишчекивања стале у тренутак непријатности и да ће ту и остати. Међутим, након извесног времена, чешкајући се, поново се приближио. Претворих се у конзилијум који га разматра месецима, тражећи дијагнозу – његову или сопствену. Свлачила сам га до костију. Свлак по свлак, слој по слој – мук по мук. Сваку сам скупу реч небројано премеравала. Тестирала сам га осмосмеркама, анаграмима и ребусима, као да од тога зависи опстанак човечанства. Извртала га као џепове чудећи се што нема одговора. Проучавала сам сатима равнине и неравнине његових мисли. Ронила у нејасне дубине очију тражећи драгуљ, а сваки пут бих изронила само обичан каменчић. У неком десетом месецу трудних мисли, исписмо пиво. Посрках пену своје умишљености и схватих – ничег у њему нема. Тек подриг. − Тако, драга моја... Да, избрисала сам га из пријатеља. Поподневна дремка опет уједначено труцка. Под ногама ми мачак преде. Жицка ватрица радијатора. Ушушкана, отварам корице нове књиге. 80