Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 79

Суштина поетике | часопис за књижевност Две кратке приче | Кристина Павловић Рајић ДВА ОБЈЕКТА Мркле ноћи су целе испунили. Масу у заносу узима ритам. Рукују се два објекта. Два погледа − четири дугмета се по навици спајају у пољубац. Неосетна је уцвалост јоргована њиховим чулима. Драги није грозд кипров из винограда Енгадских, али ни њене очи нису као у голубице. Све је обична огољеност. Машина је покренута на већи број обртаја. Енергија је већа на улазу него на излазу. Клип и цилиндар брује, клапћу, па као сат цакћу. Подмазују се уљима, устаљеним покретима варниче и доводе до усијања. Запишти вентил удвојеним испарењем. Кондензовани објекти су завршили рад. Два погледа су угашена као четири дугмета. Лењо се рукују и одјављују. Врпца је прекинута на пупку времена. Савремена дезорјентисаност је срушила бајковит лет. Њихова инстант постеља не зелени се. Немогуће је да исти клип и цилиндар трајно врше размену енергије за све протоке и падове. Типови се разликују према времену, месту и начину вршења ових процеса. Кружна аутоматска трака учврстила је свој рад у овим сивим, фабрикованим данима. Отупела јутра осванула су с белим сновима. ЋАСКАЊЕ Појавио се као дух, спреман да очара. Бледим смешком му одолевам. Под маском присећања пружам руку: − Мома беше? − Да, беше... − одговори. Поглади се руком по глави и удаљи као опарен. 79