Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 71

Суштина поетике | часопис за књижевност Андрић у Аскиној кожи | Душан Милијић (Уметност као најбоље оружје против тоталитаризма) Две године заредом, 2011. и 2012, имали смо по један јубилеј посвећен Иви Андрићу: најпре је то била шездесетогодишњица добијања Нобелове награде за књижевност, а затим стодвадесетогодишњица пишчевог рођења. Изнова су штампана Андрићева дела, откривана су и нека која су претходно била објављена једино за пишчева живота, неке издавачке куће потрудиле су се да буду оригиналне тако што би приповетке распоредиле „тематски“, а било је и неких занимљивих експеримената, попут „реконструкције“ романа за који се сматра да је био давнашња али неостварена Андрићева замисао. Разуме се да ни књижевна критика није пропустила да изнова преиспита Андрићев опус, а најзад се наш нобеловац појавио и као – књижевни лик, најпре у збирци прича Земаљски дугови (Лагуна, Београд, 2012), а потом и као главни јунак романа Каинов ожиљак (Лагуна, Београд 2014) Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића. У историографском погледу занимљива је студија Ангажовани Андрић 1944–1954 (Службени гласник, Београд, 2012), где су аутори Ратко Пековић и Слободан Кљакић покушали да прикажу сву културну, књижевну и политичку делатност чувеног писца у десетогодишњем периоду након ослобођења земље. Пада у очи да су се аутори углавном ограничили на представљање архивске грађе, без икакве намере да доносе суд о етичкој страни Андрићевог рада (с обзиром на идеологију у којој је писац био „ангажован“). Они су, очигледно, то оставили доцнијим проучаваоцима, али су им неизмерно олакшали посао сакупивши и на једном месту објавивши све што б BBBBBBBF BBBBFBFcBBF BBBBFBBcBBB(