Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 70

Суштина поетике | часопис за књижевност Као вучица, Рањена по ко зна који пут Поносно носиш љубав у очима И пожуду у зубима, У грудима пјесму. Цијепаш урликом ноћ Као знојни чаршав Док лептири беспомоћно Лебде над стомаком. И тако, из ноћи у ноћ - Као гладна вучица Урличеш моје име С тамне стране мјесеца.. ЗАБОЛИ ЈУТРО Кад у грудима Заболи јутро и Магла покрије стопе Запјева са гране птица и Даљина донесе слике Заглављене у сјећању На лик једне жене. Вјетар ко рука дјевојачка На прозор,тихо, закуца И заболи у грудима јутро, Замирише са плакара дуња - Убрана са неба Руком моје мајке. Заболи у грудима јутро… 70