Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 69

Суштина поетике | часопис за књижевност ЈУТРО Јутро мирише на Женино бијело грло, На брашно и орахов лист. Јутро Маглом што сањиво бауља са ријеке Умива прозоре И у небо упереним димњацима Изазива црвеног пијетла Који накостријешен На дну постеље Чека да запјева.. Јутро Хладним рукама Јежи груди дјевојачке И хлади вруће бутине Јутро Стидљиво доноси пјесму Откинуту са моје Угрижене усне... КАО ВУЧИЦА Као вучица Рањена, љубави гладна и Од чопора остављена Дозиваш ме урликом Са тамне стране мјесеца. Плашиш мале ноћне птице Уснуле на мом јастуку, Отресаш са грана презреле смокве, И газиш уснуле шкољке у пијеску На заборављеној обали. 69