Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 66

Суштина поетике | часопис за књижевност понеће ме до тајног места. Кад се ослободиш, наћи ћеш ме тамо. Губитак индивидуалности и разореност, очигледно, није исто. Наранџама смрти жонглирају саплеменици у круг. * * * J.K. Под тим прозором шуштала је овогодишња трава и новогодишње ватрице једном годишње распаљивале су расушени рам, а ти никако ниси хтео да се будиш, свет је дефинитивно одбио да изађе из тебе. Ја сам даривала цвећу свежу воду, вртела прстен, бројала ти трепавице, новогодишње ватрице су долазиле и одлазиле... долазиле и одлазиле... Unsere letzte Tanze 6 ... како је добро што сам те раније научила да плешеш... Поручила сам хлеб… Људи као да никад није било, а ја сам готово људски поручила хлеб. Зашто смо толико мрзели постојање? Најзад баш твоје очи се још једном окрећу ка мени и ја знам, да ћу после краја опет бити с тобом. 6 Нем. – Наш последњи плес. 66