Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 60

Суштина поетике | часопис за књижевност законска одредба која би издавача приморала да у уговору наведе нешто што се њему не свиђа или што му не иде у прилог. Не постоји законски утврђена обавеза плаћања хонорара, самим тим ни висина хонорара; законом није утврђен минимални тираж дела, те се на основу тога још теже може утврдити висина хонорара; закон не обезбеђује дистрибуцију дела нити његову промоцију; закон не приморава књижаре ни библиотеке на откуп дела; и најважније, закон ниједног издавача нити издавачку кућу не приморава да објави било шта (наведено стање ствари дато је у грубим цртама, јер би детаљно појашњење захтевало навођење и тумачење закона, а књижевни часопис није место за то). Све наведене чињенице резултирале су следећим стањем на српској књижевно-издавачкој сцени: У Србији постоје издавачи који годишње објављују од неколико десетина до неколико стотина наслова. Њихови тиражи мере се десетинама хиљада штампаних књига. У ситуацији у којој имамо идавачку кућу која у току једне године објави сто наслова у тиражу од минимум 50 000 примерака, не постоји закон који би једног таквог издавача приморао да објави један домаћи првенац и тиме афирмише једног новог писца, помогне целокупној афирмацији нових стваралаца и на крају, пружи моралну подршку свима онима који би тек да ступе на књижевну сцену. Да ли ће издавач објавити дело неког неафирмисаног писца или неће, зависи искључиво од његове добре воље, јер по закону на то није обавезан. Када би сваки издавач у сто објављених наслова морао да има једно или два неафирмисана имена, стање на нашој књижевној сцени би било знатно другачије. Пошто не постоји законом утврђена обавеза плаћања хонорара, писци се све чешће у замену за бесплатно објављивање дела одричу хонорара (на који мају право јер га могу навести у уговору као једну од ставки), а то чине зато што издавач није у законској обавези да за објављено дело (сем уколико се у уговору не наведе другачије) плати 60