Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 51

Суштина поетике | часопис за књижевност Учинило му се да га враголасто посматра, она жеравица у оку искрила је скоро заслепљујућим сјајем. Хипнотишућим. Нека миришљава мекота и слаткаста топлина избијале су из ње, неодољиво се шириле и испуњавале читав простор. И ваздух. Хтео је да одговори нешто, али уста су му се осушила и језик залепио за непца. Изненада, пришла му је сасвим близу и шапнула на уво: − Ако желиш да се играш, сврати код мене вечерас. Моја адреса је... Осетио је њен дах на ли цу. Крв му се сјурила у образе. Сав се сплео. Речи које је чуо одјекивале су му у ушима и парале мозак. У грудима је лудачки тукло. Толико је чекао тај тренутак, а сад се коначно и десио... Али, тек што га је обузела еуфорија, лака сенка прешла је преко поља светлости на небеским висинама на које се неочекивано узнео, и сјај као да је почињао да бледи... Зазебло му је око срца... Однекуд, из дубина, јављао се притајени злокобни глас, нешто подмукло и мрачно помаљало је своју мрску главу. Преплавио га је познати талас страха. Слутња да ће се нешто ужасно догодити. Тупо је зурио у под ауле, не могавши да се макне с места, док се она већ удаљавала и нестајала кроз тешка двокрилна врата, у кишно и тмурно предвечерје. Тако је остао дуго, док се није пренуо, у чуду како се и зашто ту затекао. Онда се сетио кишобрана, устрчао по њега уз степенице, још брже слетео доле и заглавио на врата. То вече провео је као у бунилу, није ништа ни чуо ни видео око себе, на брзину се истуширао и пресвукао и већ је, као без душе, трчао улицом, у потрази за адресом која му је и даље одзвањала у ушима. Истовремено са узбуђењем, кочило му је удове оно осећање страха, али чврсто је одлучио да му не попусти, да га не слуша, да га надвлада бар једном у животу. Овај пут се неће предати, неће устукнути кад му је већ пут отворен. Пут у задовољство чула. Стигао је и позвонио на врата са реченим бројем. Зачуло се − Уђи, отворено је. 51