Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 45

Суштина поетике | часопис за књижевност Владимир Бабошин | НАШЕ ВИЛЕ (1958) Питати жену за године је срамно! То прави мушкарац, верујте, увек зна, Лепа је кô кад трешња цвета помамно, Или кад је зрела кô и јесен плодна. Питати жену за године је излишно, Јер њу увек обавија вео неке тајне. И обучена у траље или свечано, Лепа и кад јој нико не види очи сјајне. Питати жену за године – лудост је то, Јер те бројке не значе ништа ником. Супругу, можда, реда ради само, Осталима - лепота је у непознатом. И зато, пред њеном лепотом заћути, Али не скривај своје усхићење. У свим годинама у њој тек вилу слути, Јер таква ће увек бити твоје хтење. Ирина Михашина | БОЖЈА РУКА (1960) Газим по роси с плавим месецом у коси, Просипам сребро у зору. Не чујем све а узвишени глас носи Реч Његову у ћутње говору: - Русија ће живети довека, Руски народ ни пред ким не клечи. И ја видех – Божја нас дотиче рука И пут ка бољем што нам душе лечи. 45