Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 44

Суштина поетике | часопис за књижевност Евгеније Капустин | ЗАЉУБЉЕЊЕ (1984) Опрости ми заљубљеност моју. Опрости што небо призивам За меку кô лан косу твоју – И што једну влас кô дар снивам Опрости – умро сам – нисам знао Да бешумно шкрипи капија. Опрости – та капија – нисам знао На самом је предворју Раја. Опрости ми, опрости чудном, Све то у себи носим одувек. Опрости ми и у сну будном, Дај руку – облак зна да сам човек. Опрости мени заљубљеном. Владимир Бабошин | РЕЧИ (1958) Шта је живот – представа а ми глумци само И не знамо ко је сваком од нас дао роле. Заједно смо, а једни друге ми не знамо, С речима без душе и празним кȏ пароле Речи, речи... просуте вешто по папиру, Или на монитору слова у лепом низу. За писање храброст не треба у немиру, Ал' у очи рећи тешко је – храбрости близу 44