Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 43

Суштина поетике | часопис за књижевност Савремена руска поезија Александар Бриков | МОЛИТВА (1954) Обично се грешан Тебе сетим, Сујетан се кајем кȏ и ваздан И опет Тобом себи претим Твојим именом да почнем дан. Поново слушам лоше вести, На душу падну јед и очај, Господе, тражим крст у свести, Твој светли образ, молим Те, дај. Клањам Ти се до земље црне Грешне, вољене – о, Боже чуј, Исцели срце да не утрне, А душу − Господе помилуј. И опет Ти кажем без стида: Помози, продужи земне дане Свима – и не дај злу да ме кида, Пред сваким уклони бездане. Боже, суди речју праведника. Немам страха пред казнама Твојим, И молим за светлост Твог лика – Пред болом и срећом исто да стојим. Клањам Ти се до земље црне Грешне, вољене – о, Боже чуј, Исцели срце да не утрне, А душу − Господе помилуј. 43