Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 38

Суштина поетике | часопис за књижевност ИМЕ ЉУБАВИ Понекад, пре расвита, задрхтим убеђен да неко, невидљив а свуд присутан, спушта непојамну резу на моја кућна врата и спречава љубав да споља закуца тихо и без бојазни, једноставно, изговори, коначно, своје право име У ТИХОСТИ Анђео свевидни, крилима белим и несазнајним, семе благосно и жераво, баца у наш сан дужи и омамнији од свих досадашњих дана и ноћи. Ослушкујемо у тихости, загледани на другу страну ововремене опчињености, како из часа у час, све више клија и разговетно казује колико смо отворени за истину и рањиви, пред налетима тешко савладивих таласа самозаборава. Ослушкујемо кружење сејача свевидног, који све брже и несуздржаније иде около нас и баца нам у дах семе самотворно, истински верујући да ће започето клијање бити срећно довршено пре мраза раног. 38