Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 34

Суштина поетике | часопис за књижевност •Веома сам захвалан мом српском брату. Превео је он и стихове које сам посветио свом деди, мајчином оцу, који је погинуо 5. јула 1944. године у Виборгу, Црвено брдо (Красный Холм) који ми много значе. Кад је у питању мој однос према поезији, рећи ћу - то је дар од Бога и навести стихове Великог кнеза Константина Константиновича Романова: Поезији кȏ слуга се јави, Цени уметничку јој светост, Дај јој душу да те обезглави. Дај сва чувства за њену светлост- Буди истрајан у свом дугу – Поноси се именом песника, Протерај лаж, тмине поругу За истину са светионика. Боље и снажније се не може рећи. Задатак поезије је да доноси светлост и истину, а песник је само посредник између свеобухватних божанских начела и читалаца. А кад је реч о мом личном односу према поезији уопште, о песничкој креативности, писао сам у овој шаљивој песми: Како пишем не знам рећи Али и то ми се деси некад Ко вода стих ће потећи Мада, не схватам себе тад Кад душом се потоци разлију И стих по стих у песму се слију 34