Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 28

Суштина поетике | часопис за књижевност ЗА СЛОБОДОМ Чарна горо, ал' си пуна Тијанога лада, Пуна чара, бајна цвећа Пуна рајског слада, Тијанога лада! Ал' што кријеш у недрима Твоје тихе душе, Чувај, јер међ' цвећем То су беле руже, Твоје тихе душе! Кад нам паде наша слава У Косову равном, Нек у теби беле руже Одену се славом, У Косову равном! Па ту славу нек донесу, Нек пресаде 'вамо, Нек у Српству замирише Цвеће неговано Кад пресаде 'вамо! 28