Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 26

Суштина поетике | часопис за књижевност МОЈЕ САМОВАЊЕ Одаја је уска мала, На столу ми свећа гори, Тиња клета, једва дише, Као да се душом бори. Преда мном је листак бели, А у руци перо вито, У грудима бујна душа, Бујна душа, срце чисто. Напољу је црна тмина Обавила земни крај, А из моји болни груди Отима се уздисај. Сама седим, будна сањам, Отворене очи стоје, У одаји мрачном куту Бујне ми се мисли роје. Аој туго, аој клета, Самовање, вељ FcBBBԄ+BBBBBFcBԃB윃F BԃBBFcBԃBBBF B+BSBB윃BBBBBBF BԃBBBBB+BSBB윃FBԃBBBBԃBBBBBԃFBF B+BBFBBBBBBBBBBFcBԄ+B_BBBF BBBFBFBBFBBF BB+BsBFcBԃFBBFoBԃBBBBLBBBԃFcB(