Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 23

Суштина поетике | часопис за књижевност Ја уздишем дању, ноћу, туга да ме свали; ја га љубим из све душе – ал’ он – не знам, зна ли! ШТО ЈЕ ЗОРА БЕЛОМ ДАНУ Што је зора белом дану, То су мени очи твоје; Очи твоје пламен живи Згореле су срце моје. Што је ружи мирис бајни, То су мени очи твоје; Као мирис слађане су Твоје очи алем-боје. Па да имам сто срдаца, И у њима мушке силе — Ох' ал твоје очи миле, Све би силе растопиле. ПЕВАЈ МИ Певај ми песмо, Још само мало, Док срце није Куцати стало! Док ми још душа У небу шеће И док ми цвати На земљи цвеће! 23