Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 119

Суштина поетике | часопис за књижевност раскрили двери! Дотакнем ли жар у теби – ево, већ сасвим горим. Ти с тела скини и последњи зар да голу, путену – дивље те волим. Разуздај чари, жудње тајне, врисни мисли заумно рођене. Љубав има очи жарке, сјајне, прсте лудилом маште вођене. Од искона ватра је у жени. Стид су измислили људи, људи празни, покорни и сени, да се лакше врелој крви суди. Зато – пусти нек бујају груди у заносу кад се тела споје. Сваки дамар до краја нек луди, ум замраче најсветлије боје. Али памти – жуд се душом пије, душом пије, а срцем се даје. Све друго је додир илузије, илузије из празне одаје. 9. августа 2017. 119