Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 108

Суштина поетике | часопис за књижевност она која Те жели: и земљом, и водом и крадом од свијета попут дјетета. Родићу се, кажем као трава, као латица плава, као сунцокрета глава. И када кише росе, додириваћу Ти ноге босе, док корачаш. Мени. Сјени. Хеј, горе гледај! Ништа друго не могу ни бити до дуге шарене нити и небом се крити, и снити Те, чекати послије кише сваке. Узми зато прстохват сунца, нека Ти се у џепу нађе, кад тмурни облак Те снађе, заустави капи! Топлине се напиј! И крени. Мени. Сјени. 108