Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 100

Суштина поетике | часопис за књижевност великим плавим очима на пола лица. Она је знала за однос мајке са Вацлавом и била је задовољна тиме, јер није волела очуха. „Не ваља ово, не ваља, бојим се. Не ваља што Светка зна за нас... Ја сам мислила да ће све остати међу нама“, повремено је шапутала Аљина, када су они, стиснувши се једно до другог, лежали у кревету. Најчешће је то било у њеном стану. Да узму одвојени стан, није било новца. Вацлавова жена и деца су ретко некуда одлазили. И коначно су отишли, чак на две недеље. Он и Аљина су добили велики поклон... Понекад је хтео да је заборави, као да је није ни било. Међутим... Ни са једном женом он се није састајао тако дуго. Упознају се, проведу заједно недељу – две, и до виђења. Чему проблеми када може и без њих? Он јој ништа није био дужан, такође ни она њему. То је као празник, а празник није сваког дана, већ само посебног. Празник је као сунашце, а потом долазе облаци, који споро пливају, заклањајући небо. И ево, празник са Аљином се нешто затегао, одужио. Није само једном помислио да окрене леђа њиховим односима, да се разиђу. Али пролазило је време, и изнова је он телефонирао Аљини, давао јој комплименте, лупао г BBBF BBBBFcBԃF FFBBBBB+FBFF BBBBFBFkBBBBFcBԃBBBBBBBBBBBFcBԸ+BwBBBBBBBBBЃBFFoB԰BKBFBBBȃFcBԃBBF#BBF FFBBFBBFBBFB+BBBBFBBBF#BBBBBFcBԃFFBBBBBFBFBBBBBBBBFcBԃFBBFBFBB+BBBBBBFBFBBBBBBBBBBBBBF#BBFF FgBBBBBBFF BBBBBBB+BFBBBFcBԃBBBBBBBBBBFBBFBBFF BFBBBFBBFBBFKB԰F#BBBBFkBF+FFBBBBBBBBBBBFBF BBFB԰BBBFgBBF FBFF#F F#BBBFBBFBF BB+BBFBBBFcBܸBF BFcBԃBBFF BBBBBBBBBBFBwBFFBBBBF FF BBBFcBԃFF BBBB+BFBBFBFF BFFFBBBBFcBԃFcBԃBBFcBBF#BԃBBBBBBBCFgBBBB{BBFBԃBBFF +BBBBBBBBF#BԃBBЃBBBBBFBFBBBKBFBBBȃFcBԃBBBBBBBFkBFBBȃFFFFBF+BFBBԃBBBBFBBBBFBBBBB踃BwBԃF FBBBBBBFFB԰BBBBBFF FBԃFB+FF FBBB԰BBFcBFoBFBԃBBFoBԃBFBBBBBBЃBBBBBF BFFgFBBBBBBF BฃB`+FBBF#F B԰BBBCFgBBF FBBFBBBBBBBุBBBBԃF BBBBBBBBBF +BFFBBFBFcB԰BBBุB+BBBBF BFF#F BBF BBBԃFkBBBBFBBBBFBFcBԃB+FBBBุB`F BBBBBBBBBFBBFgBFBBԃBBFBBF F LFBBF#F B԰F BBBBFBB(