Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 91

Суштина поетике | часопис за књижевност ДЕО ТЕБЕ Расцвали се јорговани Све је као оног лета Исто небо помодрело А дрвени шадрвани Згуснули се у бокоре Па све буја и све цвета. Сунце пече као ждрело А у срцу хладна зима Усне ћуте у покоре Два острва, два су света. А грло ми гротло врело Нема воде, лаве има. Растаче се моја душа Као росна детелина. Немам нигде дома више Где ми није душа твоја А срце ми као перо У свитке златна слова пише. Не остајем у том свету Злобна мора, камен сиви Чекам воз за другу страну На перону судбу плету Ту се само јоште живи Tу још само имаш рану. ⪤ ИГРА ПРЕСТОЛА Опколили смо сопствене мисли У два логора Два стецишта угаслих Очекивања. Седимо са две стране 91