Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 88

Суштина поетике | часопис за књижевност Небеским платном | Невена Милосављевић ФАРИСЕЈ Небеским платном ноћас Фарисеј плови У мутној, набујалој савести Огрнут сујетом, моје грехе лови. Кроз витице од цвећа У миомирису расцвалих Лотоса и свећа Он тражи моје помилова ње Од Анђела из Раја Протераних и палих. Па ми у умилу суде, Срце рањаво черече и пеку Да све моје блуде и залуде Хируршким резом Без крви исеку. Да се само из њега Задња нада слије И самртно лице Њоме ми умије. ⪤ ТРНОВА ЛЕСТВИЦА Молим за још једну рану, нек крвари, нек прокуља на ону страну, где Она борави. 88