Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 85

Суштина поетике | часопис за књижевност Кошуљу, омиљени џемпер, сако, А ти си заборавио тугу Која је сада потпуно моја. Могу написати једну огромну песму Са свим нашим данима Са тобом како ме чешљаш Са тобом како ме кришом додирујеш Са тобом како ме изазиваш Па одеш и оставиш ме Некако чудно начету... Али та моја песма Не би била лепа за читање И нећу је написати. Довољно ће бити Само је започети Баш онако како си ти мене започео И оставио недовршену... ⪤ НЕ МОРАЈУ Не морају моје ноге дотаћи ту воду Не морају моје очи гледати у те облаке Ни моје руке дотаћи даљину Али када дође крај Изаћи ће на видело Све даљине, воде и облаци Које сам нехотице сакрила У своју душу... ⪤ 85