Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 84

Суштина поетике | часопис за књижевност Четири песме | Бранкица Вељковић ЧЕЖЊА Мислила сам да ће проћи Као случајни пролазник У сузно јутро... И да ме неће ни погледати Ни додирнути. Једноставно ће ме заобићи Као бару посред пута. Али она не пролази тако. Она има црвени кишобран Од кога на длановима Остају црвени вулкани. А кад се ти дланови Залепе за срце Не можеш их више померити. ⪤ МОГУ Могу написати једну огромну песму И у њу ставити све речи које сам задржала И све осмехе којима сам те чекала И све додире које сам ти ускратила И све жеље којима сам те желела И све стазе које су нас водиле И све лажи којима си ме хранио. Могу написати једну огромну песму Препуну туге коју си оставио. Људи при одласку забораве 84