Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 78

Суштина поетике | часопис за књижевност свет који су сами створили. Својом љубављу су изазивали закон, приближили се лудилу и спремни су на злочин. Љубав никако не може бити злочин, али свако одступање од правила друштва се сматра злочином. Они су сами себе казнили смрћу. (Кристева: 2011) Љубав Ромеа и Јулије је љубав на први поглед. Та љубав се није могла очекивати од Ромеа јер је веровао да воли Розалину. На балу код Монтекијевих се дешава преокрет. Видевши Јулију, Розалина постаје само бледа сенка. Сусрет погледа Ромеа и Јулије је био први корак њихове љубави која се продубљује и кулминира смрћу. Јулијин отац им даје довољно времена да се заљубе једно у друго не отеравши Ромеа са бала. Нема никаквог љубавног напитка, постоје само двоје младих који су се препознали, а да се нису познавали. (Кристева: 2011) У љубави Ромеа и Јулије се уочавају фазе петраркистичког романа и Петраркини кодекси љубави. Прва фаза је њихово упознавање на балу. За ово упознавање се везује Ромеово заљубљивање на први поглед, што је Петраркин кодекс љубави. Ромеова неизмерна патња због препрека у остваривања љубави је такође петраркистичка. Шекспир у овој драми показује нову вештину у грађењу карактера. Кад приказује своје љубавнике, примењује нов поступак. Ромео и Јулија нису статични, већ се развијају и мењају под утицајем својих преживљавања и спољних околности. Шекспир полази од ниског нивоа зрелости својих љубавника. Нешто више о Ромеу сазнајемо од Бенволија који га представља као адолесцента који је занет љубављу према Розалини. Ромеов говор потврђује да је та љубав површна као и његова осећања. Од овог тренутка се прати Ромеово сазревање које прате надахнути лирски изливи осећања при сусрету са Јулијом. Потврда његовог сазревања је и то што се удаљава од Бенволијевог и Меркуцијевог лудирања. Сазревање је још изразитије код Јулије. (Костић: 1994) Она не крије своју љубав: 78