Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 75

Суштина поетике | часопис за књижевност политички свет Римског царства замењен је породичним светом ренесансне Италије. Затим, јавно-реторски стил је замењен присно-лирским, а мотиве мржње и освете су заменили мотиви љубави и помирења. Сензационалне окрутности су уступиле место дубоко преживљеним осећајним кризама. (Костић: 1994) Текст ове трагедије је први пут објављен у кварто издању из 1597. године. Овај текст је састављен по сећању, али је сразмерно добар. Друго издање је објављено две године касније, вероватно са циљем да се поправи утисак који су читаоци стекли читајући прво издање. Друго издање је дуже за око 700 стихова и претпоставља се да је поред првог издања коришћен и Шекспиров рукопис. Драма је била популарна међу читаоцима, па су објављена још три издања. (Костић: 1994) Може се са сигурношћу рећи да је трагедија писана 1596. године. Као доња граница се узима 1593. година због неких делова које је Шекспир преузео из дела објављених те године. Ипак, за годину настанка се узима 1596. година. Ова година је усвојена због стилских одлика дела. Заправо, у то време је Шекспир писао изразито лирском компонентом. (Костић: 1994) Прича о трагичној судбини двоје младих љубавника је од раних времена позната светској књижевности. За Шекспирову обраду ове приче, значајну улогу има новела Матеа Бандела. Много значајнија је стихована верзија Артура Брука Трагична прича о Ромеу и Ђулијети. Ова верзија је Шекспиру послужила као извор за своју обраду. Шекспир је из Брукове новеле преузео неке појединости које су додате француској верзији. Сажео је заплет радње и свео га на неколико дана. Ликови који су код Брука само поменути, код Шекспира су развијени и имају важну улогу у заплету. Смрт младих љубавниика није само последица деловања сила судбине, тј. сила које су ван њихове власти и одговорности, већ и неслоге њихових породица и немира у граду. (Костић: 1994) 75