Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 61

Суштина поетике | часопис за књижевност Сања Веселиновић | ПРЕПЛЕТИ Знам реку по којој сваког дана лије сунце сунце које суши сузе искапале из влакана свемира у трену кад сам зеницу твога ока љубила додиром преплета чежње и слатког бола облак нечујно промиче преко мог погледа и гледа у реци уроне мојих рађања и умирања то је моја река по чијој ширини опружена ходим и претурам преко главе године пре тебе то је моја река познајем сваки трен са тобом преживљен већ некад изван себе кад сједине се маште са присуством твог духа у себи спокојно река може да ме врати натрулој земљи печат да утиснем својим телом срећна и сита задовољена вековна глад за тобом растурала је нити свемира у мом оку то је моја река шта ћеш ти у њој 61