Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 56

Суштина поетике | часопис за књижевност за разлику од мене, Ти се красно држиш, висок и усправан, елегантно огрнут у версе љубавне, а ја, тихо сведочим, да над Призреном су некад звонила многа звона! Као рањена Богородица на брежуљку Љевишки, изнад хучне реке Бистрице, сама међу оскрнављеним светињама, позивам те, на јутарњу литургију, иако све пусто је, осим нас, промрзлих путника из далека, јер давно сам се пред Богом заклела, да ћу Те волети заувек, а ту, међу упаљеним свећама, угасила бих своју жеђ, сведочећи, да над Призреном су некад звонила многа звона! Ти лудо, што имаш анђеоске очи, и не даш ми да плачем, хајде, дођи и не стиди се, заједно ћемо сићи у дубоке рудокопе, у потрази за изгубљеном голубицом, коју су давно донели которски трговци, на дар Милутину, смилуј се, душо моја осетљива, јер још увек имам крви под ноктима, и топлине у оку језера, да посведочим, да над Призреном су некад звонила многа звона! 56