Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 54

Суштина поетике | часопис за књижевност Чујем одушевљење И аплауз; Чујем музику и смијех; Чујем љубав и срећу... Долазе по мене. Играм валцер, Који је требало Играти с тобом. Ох, лице моје познато, Како си Одједном ваздух постало? Играм валцер, Широм отворених очију Обучена у бијело, Љепше је на јави сањати... Играм, И не желим стати. Срце моје распукло, Зар никад да те саставим? Играм валцер И не желим престати, Не желим овај ваздух Из руку пустити. ⪤ Предраг М. Тојић | РАЈСКИ ЦВЕТ У огњу живота у пламу жеља, дође она, боговима дарована, од њих отета мојом жељом, мојом дрскошћу, мојом љубави. 54