Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 52

Суштина поетике | часопис за књижевност Свуд су Поља смрти – Поља дарована Високо се узнела до Светих Дечана... Бол полегла у класју и житима – Дашак ветра лелуја у очима Душа поје слова љубве тиха – Све су наше ране да их Љубав вида. ⪤ Миланка Кузмић | БРАНИМ ЉУБАВ Када ставим своју уморну руку на твој њежни длан, то не значи да ми ослонац треба, него тражим комадић љубави твоје, мјесто да одморим своју душу и сакријем своје снове. Када сњежном мећавом завијем твоје срце, то не значи да те не волим, већ желим да сачувам твоју дивну љубав за друге и за себе, јер свијет је превише зао, бранићу те и животом голим да ти не узму и оно што ти нико није дао. И зато, ако некада зачујеш моје троме кораке како одлазе блатњавим путем у ноћи без сна, ти не питај ништа, јер ништа може постати све, рећи ћу ти сама, ја нестајем у беспућу живота, браним те и од себе. 52