Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 50

Суштина поетике | часопис за књижевност Поезија наших дана Драгош Павић | МОНСУН НА ЈЕДРИМА Талас је заљубљено загрлио ноге И нагло одлазио у разиграну пену, Вода се љескала на испраном жалу Док се месечево срце дивило трену. Пучина је нудила валове бескраја А двоје деле срчане титраје Крвоток пламса уз вреле додире И игра игру за младе заљубљене. Црвено сунце затекло зору, Дан се пресвукао у нову одору А тамо на жалу и хучноме мору Остао тајновит ехо на извору Дирнути љубав није хтео Ни ветрић монсун са једрима Оставио је плотски на бедрима Трагове љубави које је даровао. ⪤ 50