Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 41

Суштина поетике | часопис за књижевност СВЕТИ ЧАСИ Човек трпи и подноси свакојаке страсти: Свагда мален, с’ силном вољом, а свагда без власти. Али има (ко би реко?) жизни магновења, Гди сам не зна какова је човек покољења. Божијега? Бози сами с неба силазаху, С људма неке пробављати часе миловаху. Дуси живе половином, без видими уди, Но ми с душом и са т’јелом цјеливамо, људи. Часи свети! Да се човек свега добра лиши, У вами су јоште пред њим исполини миши; Стогодишње сплаћујете у једном дну труде, Стогодишњим прекосити тад висите груде! Само љета, и с овима нек’ је мени здравје, Земља ми је подножије, а небо возглавје. Нек’ с’ у бездну безчувствену, ко мрзи, углуби, То с’ у часи, да не шапћем, каде човек – љуби! жизн – живот видими – видљив исполин – оријаш, див сплаћујете – спајати, збијати углуби – уживи ⪤ ПРИЈА - ]  - -  R - M  -    -= M  ]-2 = M  ] m ] ( m -    =   =  - R = = = M  m - ]  R    -  2 (  ] M   }= -- -  -    M   R   ] =  M = m- -    - ]- -   ] -  =  M } M - ] = =  R  ] m  - ] } M = m ]- - ] - M 㠭 M = 2 M = =2  - R - ] = - R  - m2C