Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 40

Суштина поетике | часопис за књижевност Ил’ су били сви ван дома. ил’ у тулу стр’јеле, Еле не би ту злотвора, силе и’ сапеле. Ти си стала на прохлади, за топлоту дана, Одјевена ко по лову на купјељ Дијана, Ја сам предсто с оним жаром једва̶дочекања, Што граничи до самога за себе незнања; Припао сам, твоја рука клонула је на ме, Све ми т’јело чрезвичајне осјетило чаме. О, сјели смо ко на одмор од некога труда, Срца сама говораху, уста као луда; Другда би се језик опет, да нам све искаже, Развезао на толико што памет не смаже, Другда би нам вздиханије, лобзаније, ... Ток пресјекло разговора мога или твога. Оваково свидјетељство, да си оће благо, Срца наши развргло је угодије драго; У восторгу загрљења, сан крила развуче, Свега всхода сл’јед остане, срце што ми туче: О, дај, Н. колико је среће ти на глави, Да ми се сни моји збуду скоро и на јави! всује – узалуд, без узрока, напразно безстрашије – неустрашивост јуношески – младићки тул – тоболац за стријеле чрезвичајни – необичан, особит взиханије – уздах лобзаније – пољубац, љубљење свидјетељство – свједочење восторг – занос всход – узлажење, увођење 40