Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 38

Суштина поетике | часопис за књижевност Ја пристројим нове струне, согласим самвику: Начнем Марка Краљевића, храброг в’јека дику, Душанову величати станем силу рубов, Но самвика возглашаше опет само – љубов. Збогом дакле витезови – кад самвика неће, Ја ћу пјети шта је мило, љубве брати цв’јеће! пјети – пјевати самвика – старохалдејски музички инструмент с три жице лике – лице, облик ⪤ ПРЕИЗРЕДНА НЕБА КЋЕРИ Преизредна неба кћери, кћери трех богиња, Амарила, достојна бит у числу богиња! Р’јетка жено жељи нашој у нињешне дане, Побједа ти, благодати све носиш собране! Луцина је о рождеству настојала твоме, Здравје теби присудила всеподобно своме. Т’јело, која у острову Идалији влада, Дала ти је од утробе Венера свог сада, Украсила лице твоје, милотом облила, Ил’ си она, ил’ ни она лепша није била. Из мудрости напојена Минерве путира, Превосходиш словом љепост, ево мог немира! Што грације и што музе, што уме Купидо, Ти си у свем владичица, мога срца Дидо. И Фортуна служила се са својими дари, Да толико својства блисте ко Данице жар B+BGgFcBBBBB̃BBBB԰F BBBBBBBF BFcBԃBFBF BBBFBBB԰+BSBBBF BBBBԃFcBBBBB̃FBBBFBBFBԃFBFBFBFBBB԰+B#BBBBBBBBBBBBBBBఃBBF#F BFBBBBBBF B+BSBFBBFBFF#BFBBBBBBఃBBFcBԃBBBFBBBF B(