Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 37

Суштина поетике | часопис за књижевност Коломан је Соларићеве анакреонтске песме уврстио у своју Антологију старе лирике грчке (Загреб, 1916). Стих му је у четрнаестерцу који је редак у српској и словенским поезијама, гибак је, динамичан, течан, звучно и значењски богат, са бројним асонанцама и алитерацијама, семантичким нијансама, преливима и свежим поетским сликама. Соларићева поезија је јединствена химна, појање радости, велика похвала Творцу, човеку и природи, бескрају, чудесима и преображењима васељене, јединству и тајни видљивог и невидљивог. Пева народним језиком са црквенословенским и руским лексичким елементима који имају посебну чаролију и дар су уживаоцима овакве ретке поезије. За живота није објавио сва своја дела. Заоставштина му је у архиву САНУ. Умро је од туберкулозе у Венецији 18. јануара 1821. ⪤ ЧЕРНА ЗЕМЉА ВЛАГЕ ПИЈЕ Черна земља влаге пије и древа напаја, Море пије дожд и росу и реке сви краја, Сунце море, а сунчане мјесец пије зраке, Зашто, браћо, и ја лозне да не ц’једим злаке? древа – некада дожд – киша, пљусак злак – влат, расатиње ⪤ МОЈА САМВИКА Ја сам хтјео Југовиће, хтјео пјети Јанка, Славу сербски обновити с’ старине јунака. Али струне, кад се машим до моје самвике, Вострепећу о љубови, њежне звекну лике. 37