Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 34

Суштина поетике | часопис за књижевност — Да. Сломио сам јој срце два пута. — Зашто? — Зашто? Извршите увид у мој усуд и мој живот. — Погледајте ме у очи. Аха… да, схватам… Храбри, несебични човече. Будало! Не замерите на овом последњем. Ви нисте за ово место. Видећу шта могу да урадим. — Немојте, молим вас. — Не, не. Идите и сачекајте у мојој канцеларији. Тамо вас нико неће узнемиравати. Хи, хи, хи! Ја идем да поздравим нову групу. Просто обожавају када их поздрави главни и одговорни. А и ред је. Свратићу на повратку до књиговодства да вас избришу из књига. Након тога направићемо апелацију, знате… Њему. — Не. Могао бих вам дати све одговоре. Питали бисте за њу… Нећу вам ништа рећи. Верујте у то што сте и до сада веровали. Ипак, морате да понесете неку, хм, успомену одавде. Али, јесте ми симпатични… Не оставља увек онај који одлази, каже једна изрека. ⪤ О ПИСЦУ Александар Стевановић Рођен је у Ужицу, 21. априла 1978. године. Основну школу и гимназију завршио је у Ивањици. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Од 2006. до 2010. године је радио као правни саветник у тимовима одбране Драгољуба Ојданића и Бруна Стојића пред МКСЈ у Хагу. Од 2010. године до 2016. године радио је као правни сарадник у тиму одбране Радована Караџића. Пише кратке приче, приповетке и понекад песме. Живи у Холандији. 34