Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 156

Суштина поетике | часопис за књижевност Ја сам, кумо моја мила, За то мало пара тешко радила: Бедно сам јела, исто тако пила, И безброј пута од студи дрхтала. Али ће, зато, мој син, јединац, Барем неку корист од њих имати: Кад заплаче за мном мој мезимац, За помен душе моћи ће да плати. Недуго јоште стењаше старка, И умре на трему своје куме Истога дана кад у село стиже карта Да њен син паде сред далеке Босне. Из збирке: Са планина и низина Из циклуса: Сличице из Галиције ⪤ XI О, пролеће, р адо бих топлије ноте Запевао, поздрављајући тебе, У твоје бескрајне тонуо лепоте, Стопивши с тобом и самога себе. Радо бих бродио небеском плавети, Ко нежна травка из земље растао, Запљускивао хриди као таласи, ил' у сутон ко мушица зујао. 156