Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 152

Суштина поетике | часопис за књижевност Напрежу се, изнад моћи, Пошто-пото подић Христа, И, бар ужетом од лажи, Везати га уврх крста. Из збирке: Са планина и низина Из циклуса: Тужне песме/Excelsior ⪤ II Има у парку једна стаза, којом некад ходаше ти, – чини се, у песку сребрном, још трају твоји трагови. Покрај стазе обична клупа – ту не једном седеше ти. Ту растасмо се последњи пут... Ту зрак ми се твој угаси. И кад на моме срцу туга, ко кам отежа камени, узав у питања у души: "За ког и за шта живети?" На познату, сад, хитам стазу, твог трага бих да нађем траг, и позивам твој лик у души, од кога оста тек одсјај благ. 152