Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 15

Суштина поетике | часопис за књижевност Из мог угла| Милица Миленковић (Критички осврт) ПРОПАС' И ДРУГЕ ЗАБОРАВЉЕНЕ ПРИЧЕ (Виолета Јовић: Пропас, Медивест КТ, Ниш 2016) Основна особина књиге Пропас Виолете Јовић јесте језик који је у много чему одређује: одређује менталитет самих протагониста, а потом и причу као такву. Коришћење сврљишко-заплањског говора (призренско-тимочки дијалект) функционално је не само стилски већ и структурално. Збирка је насловљена Пропас и друге заборављене приче, самим тим верујемо да је ауторки у много чему помогло усмено колективно наслеђе народа сврљишког краја како би остале записане многе већ сада заборављене приче. А са друге стране, њен ауторски и уметнички став дошао је до изражаја у самом стилском поступку обликовања прича. Готово све приче имају уводну и финалну формулу у виду народне мудрости. Оно што је између, показује откуд та народна мудрост обичном човеку, у овом случају главном протагонисти: Кад се роди, млого му се радуваше. Како и не би? Мушко дете по четири девојчети. Оно, у сељачку кућу деца никад несу гоџа, треба има за свуде, и за њиву, и за на ливаду, и за окол стоку, и за по кућу... [...] Кој не оре и не жње, нема да једе. А кој не мож себе да рани, како ће жену и децу? Кој нуме да оди пред волови, како ће пред жену, синови и целу фамилију? Нећу те ја женим, синко. Сам ће се жениш кад будеш кадар кућу да носиш. (Катлабан); Бог, па кум – вревеоше наши стари. Кум некако дојде по род од сву роднину. Он је за убаве прилике, кад се жени и одава, кад се рађа и крштева кад се слави и празнује... овија други мож си помину и за сваки д'н и за не дај боже. [...] А кумство, кумство је веза јача од крв. Тој је 15