Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 145

Суштина поетике | часопис за књижевност КОРИЈЕНИ Кад се угасе заноси, уморе празна надања, замагли видиковац погледу, кад почне стискати тјескоба празних зидова, кад се све више губиш у тражењу смисла трајања, пртљагу зграбиш, под ноге пут бациш, кренеш коријене тражити, жедној души чашу воде, по који глогов штап, да те још мало усправно држи. На циљу, пејзажи се изгубили, добродошлица у коровима увенула, многа драга лица за којима те жеља веже већ снивају на брду покојника. Чепркаш дубоко испод успомена, грчевито коријене тражиш. Проналазиш само неку танку нит, закопаш је у земљу испод старе липе, мора остати и опстати ту да се имаш камо враћати. НА РУБУ ВРЕМЕНА ⪤ Не мораш бити велики пјесник, да би пјесме писао, И не мора и твоје име познато звучати. Пјесме се могу писати, ван пјесника, ван зборника, 145