Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 134

Суштина поетике | часопис за књижевност Да не заборавимо ГЛУВИ ВУК У селу Прњавору био један качар по имену Вук, који је био мало наглув. Једног дана нађе га неки његов пријатељ у шуми где сече дрво за обруч, да поправи кацу, па му назове бога: — Добро јутро, пријатељу Вуче! — Сечем обруче, — одговори он. — Како си, јеси ли здрав? — Чини ми се да је прав. — Шта ради стара прија? — Попушта мало оздо, па хоћу да је попритегнем, — одговори глувча. ⪤ СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ Један човек идући из вароши кући јао на магарцу, а његов син, момчић од десетак-петнест година, ишао поред њега пјешице. Сусретне их један човек, пак рече: — То није право, брате, да ти јашеш, а дијете да иде пјешице; твоје су ноге јаче од његових. Онда отац сјаше с магарца, и посади сина на њ. Мало даље сретне их други човек па рече: — То није лијепо, момче, да ти јашеш, а отац да ти иде пјешице, твоје су ноге млађе. Онда узјашу обојица и пођу тако мало, али их сретне трећи човек, пак рече: 134