Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 132

Суштина поетике | часопис за књижевност располућене између исконске природе и императива савременог друштва. Интегришући фактор ових шест фрагмента у једну приповедну целину јесте лајтмотив жене. Кројач прижељкује прељу да својим ткањем помири супротности дана и ноћи, те би кроз љубав своју драгу подмладио а себи вратио снагу и мушкост. Ковач и пекар очекују да им жене роде потомке који би наставили очево занимање, преносили доброту у будућност, смејали се мирисом цвијећа и златастим сјајем осмијеха. Кровопокривач је сам, вретенари су у друштву вештица, млинари у кругу нагих вила. Укрштање фолклора, словенске митологије и интернационалних мотива Успаване лепотице и горских вила допуњују архетипску слику света. Мелодија и ритам реченице одговарају суштини поетике песме у прози. Поимање (граматичког) времена приповедног света креће се у распону од вечног презента до (добрих) потенцијала човекових могућности. Као акценат једино је у последњем поетском одломку присутна неумитна прошлост, где се бајколики свет принцеза претопио у свет филмских глумица. Наспрам хаоса савременог човека овде нам се јасним говором сведочи о једној другој, општељудској позицији мира, тишине, спокоја полузаборављених мајстора. Свака одабрана мајсторија има магијски карактер инспирисан трагањем за срећом, а узрок безбрижности одгонета се у знању богатог наслеђа. Укорењена у балкански проседе, поетска проза Ранка Павловића идентификује се као мелем, блиска, препознатљива, истовремено понирући у симболички и метафизички простор. ⪤ 132