Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 129

Суштина поетике | часопис за књижевност које су у експресионистичкој поетици дијаметрално супротстављене, па ипак у сталном приближавању и удаљавању. Последња два топоса указују на синкретички карактер експресионистичке поетике, односно на везу између литературе, с једне стране и музике/сликарства с друге. За разлику од симболиста, експресионисти музику проширују на поетски ритам, који постаје носилац експресивности, односно интензитета и емоционалности, кључних речи, синтагми и реченица, што утиче на ослобађање формалних конвенција (слободни стих, ритмичка проза, песма у прози, лирска проза, стиховани драмски дијалози). Уз то, експресионисти ритму дају онтолошко значење основног космолошког принципа на коме почива динамична промена различитих нивоа реалности. ⪤ Литeрaтура 1. Антологија експресионистичке приповетке, (1995). Приредио и написао поговор Побуна и форма Срдан Богосављевић, (Казимир Едшмид, О песничком експресионизму стр. 225-234), Нови Сад: Светови 2. Константиновић, Зоран (1967). Експресионизам, Цетиње: 1967. 3. Миленковић, Слађана (2012). Рецепција песништва Димитрија Митриновића, Сремска Митровица: ВШССОВ 4. Стојановић Пантовић, Бојана (1998). Српски експресионизам, Нови Сад: Матица српска ⪤ 129