Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 127

Суштина поетике | часопис за књижевност доводе до расцепа унутар субекта без наде да ће наћи своје метафизичко уточиште. Естетички аспект подразумева у првом реду неутрализацију постојећих књижевних радова и жанрова, односно занемаривање традиционалних конвенција лирике, прозе и драме. Даље, експресионистички стилски поступак почива на радикалном отклону од миметичке слике света, предочавајући га читаоцу из искривљеног, драстично измењеног угла. Начело дисторзије на тај начин подразумева поступак фантастике или гротеске, при чему експресионистички аутор свесно настоји да шокира читаоца избором лексема, стилема, распоредом грађе и појединим мотивима (нпр. инцест, промискуитет). Такође експресионисти појму лепоте дају релативно и, чак, негативно значење, истичући у први план динамику, кретање, ритам, акцију, интензитет. Осим тога, они инсистирају на потенцираној, хиперболизованој, вредности категорије ружног, које је свесно остављено и первертирано. Експресионисти често праве необичне језичко-мотивске склопове, сажимајући појмове из материјалне и духовне сфере, користећи опозицију дивинизованог и тривијалног, романтичног и натуралистичког, поетског и фактографског, интелектуалног и емотивног( Ајнштајн, Бен, Јунг). Експресионистички топоси лако се препознају, јер представљају готово кодификоване тематско-мотивске константе експресионистичке лирике, прозе и драме. Поједини описи јављају се већ код натуралиста, декадената и симболиста (самоћа, привид и суштина, звук и ритам, визуелизација боја, телесно и духовно), али тек код експресиониста постају темељни показатељ егзистенцијалног статуса субјекта. На пример, други пол топоса самоће разоткрива експресионистичку чежњу за превладавањем тескобе и отуђености те се испољава у виду крика, екстазе, апокалиптичне визије, кроз настојање да се открије чудо. На ширем значењском плану овај топос 127