Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 116

Суштина поетике | часопис за књижевност ЦРВ Онај црв што једе брашно црву оном што дрво глође нешто као ближи рођак дође Црва на свијету има разних ал' сви су они једнако гладни вјечно крчећих стомака празних Од црва су настале ријечи језа и страх они се никад не смију јер им заудара дах живе да би све живо претворили у прах Али и црвља судбина је грозна макар живјели у слаткој трешњи кад тад зуб нечији и за њих дозна Наизглед слабашан игра улогу важну у представи смрти и живота не смаже ли он живот смрт одмах њега смота ⪤ ВИДИО САМ У рјечнику гдје све ријечи живе мирно видио сам У рјечнику да су ријечи правим редом поредане видио сам 116