Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 112

Суштина поетике | часопис за књижевност Дио сам шуме. Вукови прилазе, птице се гнијезде у мојој крошњи, јелике ме милују гранама. Баш ми је лијепо откад сам храст, на излазак из шуме више и не помишљам. ⪤ БРЕЗА Јутром одлази у шуму. Под јеликама учи сунчанице како да усркну сунчев зрак када се начас појави кроз грање, рујнице како да одшетају у бајку. Под грабом учи мраве како да засију поља пшенице у својим мравињацима, под јавором распјеване цврчке како да сниме компакт диск. Птице покушава научити да лете не ширећи крила. Када се умори, постаје бреза и дрхти на повјетарцу, као њена мисао на оног који не налази пут до срца шуме. Пред сумрак враћа се бјелопута с њедрима пуним лишћа на коме ће, ушушкана сном, чекати јутро, да опет буде бреза. 112