Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 111

Суштина поетике | часопис за књижевност Испод пера | Ранко Павловић ШУМА ХРАСТ Већ одавно сам у шуми. Пролазе дани, мјесеци, године. Заборавио сам гдје је улаз, не наслућујем пут ка излазу. Разговарам са стаблима. С ким бих другим, кад вукови бјеже и од моје мисли, а птице се сашаптавају, скривајући главе крилима? Постајем дрво. Липа бих да сам, мек залогај за глодаре, али храст ураста у мене, годови ми стежу груди, ребра прскају као леденице. Коријеном урањам до предака и храним се њиховом причом, већ обраслом заборавом. Осјећам: сасвим сам дрво, годови у мени се размичу и дишем пуним зеленим плућима. 111