Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 109

Суштина поетике | часопис за књижевност газећи по својим успоменама. Сада ми крв струји венама док тонем ка дну својим сенама. Вратио сам се са кључалог вулканског тла. Корачам тико кроз сумрак. Не видим више оно шаренило, одавно се овде све променило. Вратио сам се са кључалог вулканског тла. Укус слатке крушке ми и даље на уснама. У срцу тешка грочина и онда се запитам каква је моја судбина? Вратио сам се са кључалог вулканског тла. Не желим да ико види мој ход, док корачам кроз овај магловити свод. Не желим да ико чује мој глас, желим само да нађем спас. Вратио сам се са кључалог вулканског тла. Стојим као палма у снегу на овом проклетом брегу, гледам историју што спава у тишини, згажену и поражену у вулканској прашини. ⪤ 109