Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 108

Суштина поетике | часопис за књижевност Сањала си велике снове И сијала најјаче Те звездане ноћи У моме оку била си бисер непрегледних даљина И никада нисам смогао снаге Да ти кажем шта осећам Нисам знао како Једино шта сам знао Било је Да бих читавог живота Могао да те гледам Тако далеку и недодирљиву ⪤ ПАЛМА У СНЕГУ Вратио сам се са кључалог вулканског тла. Немам више ништа. Само немоћан зов живота и једна вековна страхота, која ме прати као сенка али она сенка што не нестаје. Вратио сам се са кључалог вулканског тла. Видех стабло крушке посечено до корена, пусту кућу обраслу травом и у тренутку ми се створи слика деце са мојом драгом. Вратио сам се са кључалог вулканског тла у овај тунел без одговора, 108