Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 107

Суштина поетике | часопис за књижевност ПРУГА СЕЋАЊА Сама је. Лежи на прузи сећања. Крајичком ока гледа ка путу бескраја. Кобна по себе или друге? Вечно ћемо се питати. Грешница или хероина књижевности? Хоћемо ли икада сазнати? Сама је. Лежи на прузи сећања. Деценијама њена лепота струји шинама. У возу страсти где се заљубила постала је несрећан путник свог лудила. Сама је. Лежи на прузи сећања. Али нико је не заборавља. ⪤ ДАЛЕКА И НЕДОДИРЉИВА Ушла си Полако и тихо Нечујним кораком На врховима прстију Право у моје срце Ушушкала се на мојим грудима Затворивши своје невине очи Утонула си у сан Слатко и дечје Трепавице су ти се повијале Над врелим јагодицама Лице ти је зрачило руменим уснама 107