Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 96

Суштина поетике | часопис за књижевност ИНСПИРАЦИЈА Иштеш од њега стихове вреле Скривајућ брижно надахнуће Напој песника водом с твог зденца Осети сама кад му је вруће. Раскопчај јелек краљице горда Покажи путе божанског раја Кад га опхрва сва та лепота Тада се стиху не види краја. Пусти га да ти савија грање Ти брезо бела витога стаса И макар само пред свитање Осети мирис твојих таласа. Отопи санте поларне белине Подигни таласе модрих океана Пробуди музику уснуле тишине И песма однекуд рађа се сама. Момир Миодраг ЛЕТ ⌘ То је био баш тај окамењени тренутак нестанка мојих речи и песме, из твојих руку одлазак Сапфо, бачене лире, у неке заборављене строфе, као далеке отровне кукуте беле. 96